Читать «Вампир. Естественная история воскрешения» онлайн
Франческо Паоло Де Челья
Страница 117 из 149
122
Strack H. L. The Jew and Human Sacrifice. Human Blood and Jewish Ritual, an Historical and Sociological Inquiry. London: Cope and Fenwick, 1909. P. 97. Ср.: Marigny J. Le vampirisme, de la légende à la métaphore // Les Vampires. Colloque de Cerisy. P. 17–27; Groom N. Op. cit. P. 102–104.
*
Цит. по изд.: Маркс К., Энгельс Ф. Полное собрание сочинений: В 50 т. Т. 23. М.: Политиздат, 1960.
123
Marx K. Il capitale. Roma: Editori Riuniti, 1970. Vol. I. P. 253.
124
Robinson S. L. Blood Will Tell. Vampires as Political Metaphors Before World War I. Brighton, MA: Academic Studies Press, 2011.
1
Tallar G. Op. cit. P. 84–85. Сцена происходила в Тикваниу Мик (Klein Dikvan по-немецки), на территории современной Румынии. Это первое известное свидетельство о живом морое; оно приобретает еще большую ценность, поскольку рассказчиком выступает очевидец – собственно Таллар, – который приводит случай лишь для того, чтобы заключить, что речь идет об обычных людях (с его точки зрения).
2
Bloch M., Parry J. Introduction // Death and the Regeneration of Life / Ed. by M. Bloch, J. Parry. Cambridge: Cambridge University Press, 1982. P. 1–44.
*
Не только возвращенца, но и разные виды нечисти, не связанные с умиранием и воскрешением.
3
Cooper B. Op. cit.; Braccini T. Prima di Dracula. P. 110–111.
4
Miklosich F. Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum. Emendatum auctum. Vindobonae: Braumueller, 1862–1865. P. 162. См. также: Stachowski K. Etymologising the Slavic Werewolf // Die Welt der Slaven. 2022. Vol. LXVII. P. 369–392.
5
Plas P. Wolves and Death: An Assessment of Thanatological Wolf Symbolism in Western South Slavic Folk Tradition // Cosmos. 2011. Vol. XXVII. P. 1–30.
6
Pamfile T. Cerul și podoabele lui, după credințele poporului român. București: Librăriile Socec & Comp., 1915. P. 147–148; Hedeșan O. Op. cit. P. 13–15.
7
Boylston T. From Sickness to History: Evil Spirits, Memory and Responsibility in an Ethiopian Market Village // Africa. 2017. Vol. LXXXVII. P. 387–406.
8
Klinger J. Der Wolf: Vernichter, Wächter, Schattenbruder // Tiere. Begleiter des Menschen in der Literatur des Mittelalters / Hg. von J. Klinger, A. Krass. Köln; Weimar; Wien: Böhlau, 2017. P. 139–161.
9
Раденковић Л. Симболика света у народној магији Јужних Словена. Ниш; Београд: Просвета; САН, 1996. С. 91.
10
Ђорђевић Т. Вампир и друга бића… C. 150; Радин А. Мотив вампира у миту и књижевности. Београд: Просвета, 1996. P. 23.
11
Hertz W. Op. cit. P. 88. О древности оборотней и их связи со смертью см.: Ogden D. The Werewolf in the Ancient World. Oxford: Oxford University Press, 2021.
12
Braccini T. Indagine sull’orco. Miti e storie del divoratore di bambini. Bologna: Il Mulino, 2013.
13
Лужев Г. Приказки за зли духове. От Воден // Сборник за народни умотворения. 1890. Т. III. С. 149–150. Ср.: Soloviova-Horville D. Op. cit. P. 70.
14
Perkowski J. L. The Darkling. P. 37–40; Plas P. Op. cit. P. 10.
15
Кулишић Ш., Петровић П. Ж., Пантелић Н. Српски митолошки речник. Београд: Нолит, 1970. С. 83–84. О теме «двойника» см.: Boyer R. Monde du double. La magie chez les anciens Scandinaves. Paris: Berg International, 1986; Lecouteux C. Fées, Sorcières et Loups-garous au Moyen Âge. Paris: Imago, 1992.
*
Этот сборник в сербской традиции называется Законоправило. Считается первой сербской конституцией. Составил ее святой Савва I Сербский.
16
Ђорђевић Т. Р. Наш народни живот. Т. I. Београд: Издавачка књижарница Г. Кона, 1930. С. 47; Perkowski J. L. The Darkling cit. P. 42; Шаровић М. Метаморфозе вампира. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2008. P. 15; Лома А. Свети Сава и облакогонци // Зборник радова Византолошког института. 2013. Т. L. С. 1041–1079.
17
Ibid. P. 1042–1044. О склонности болгарского vărkolak пожирать светила см.: Georgieva I. Op. cit. P. 307–310.
18
О «метеорологическом» значении волка в Италии см.: Ranisio G. Il lupo mannaro. L’uomo, il lupo, il racconto. Roma: Gangemi, 1984. P. 15–39.
19
Хати был волком, который каждую ночь преследовал Мани – бога, правящего лунной колесницей. Когда он его догонял, происходило лунное затмение. Его брат Скёлл, в свою очередь, преследовал Соль – сестру Мани, управлявшую колесницей солнца. Оба считались детьми гигантского волка Фенрира, рожденного – вместе с покровительницей мертвых Хель и чудовищным змеем Йормунгандом – от союза Локи и великанши Ангрбоды. Ср.: Vilar Oliveira L., Albuquerque de Oliveira A. O simbolismo do lobo e da serpente no Ragnarök // Diversidade Religiosa. 2017. Vol. VII. P. 216–240. Ср.: Maraschi A. Learning from the Past to Understand the Present: 536 AD and its Consequences for Man and the Landscape from a Catastrophist Perspective // Ceræ. An Australasian Journal of Medieval and Early Modern Studies. 2019. Vol. VI. P. 23–44.
20
Otescu I. Credinţele ţăranului român despre cer şi stele. București: Institut de arte grafice «Carol Göbl», 1907. P. 67–68. Ср.: Murgoci A. Op. cit. P. 335–336. Некоторые связывают выбор двух собак, пожирающих солнце, с явлением паргелия, которое в английском языке, например, называется sundog. Представление о том, что затмения происходят из‑за дракона, проглатывающего одно из светил, встречается и в арабо-еврейской астрологии; ср.: Cuscito G. Il tly nella cosmologia del «Sefer ḥaḵmônî» // Sefer Yuḥasin. 2020. Vol. VIII. P. 105–135.
21
Tallar G. Op. cit. P. 52.
22
Soloviova-Horville D. Op. cit. P. 66–68, 106; Ср.: Senn Н. A. Romanian Werewolves. P. 206–215; Charivari. Mascherate di vivi e di morti. Atti del V convegno internazionale (Rocca Grimalda, 7–8 ottobre 2000) / Ed. F. Castelli. Alessandria: Edizioni dell’Orso, 2004; Filotas B. Pagan Survivals, Superstitions and Popular Cultures in Early Medieval Pastoral Literature. Toronto: Pontifical Institute of Mediaeval Studies, 2005. P. 125–131.
*
Уничижительное название псевдонаучного движения дакианства, последователи которого склонны идеализировать и преувеличивать роль даков/фракийцев в Древнем мире, считая себя при этом их прямыми потомками. Во времена правления Николае Чаушеску эти воззрения были особенно популярны, и нередко сквозь их призму искажались попытки осмыслить то или иное явление.
*
Пер. Г. А. Стратановского.
23
Erodoto. Storie, IV, 94; ср.: Cremene A. Mythologie du vampire en Roumanie. Monaco: Édition du Rocher, 1981. P. 46–47. См.